О књизи: 1987 / Делећи идеје католичких модерниста, Фогазаро се залагао за поглед на религију као неку врсту моралне силе која прочишћава и уздиже људску душу. Настављајући Манзонијеве мисли, Фогазаро је пронашао идеал побожне понизности у једноставној сељанки („Сребрно распеће“). Умирући, она се моли не само за своје најмилије, већ и за своју господарицу грофицу, која јој је пре много година поклонила сребрно распеће, бежећи од колере и напуштајући сељаке којима дугује своје богатство и благостање. милост судбине, мисли само на себе и свог сина. По моралним особинама, Фогазаро је сељанку рангирао изнад своје себичне љубавнице.